Трећи дан Симпозијума Факултета организационих наука започео је паралелним сесијама на следеће теме: Creativity, Innovation and Sustainable Management; Rethinking Marketing and Communication in Post Covid Era; Managing Human Resources in Post Covid Era, Lean Business Systems – Structures, Processes and Models, Digital Transformation of the Financial Industry; Blockchain Technology in Business and Information Systems; Business Analytics.
Након првог дела програма уследио је Панел под називоm „Трансформација високог образовања“ који је усмерен на дефинисање стратешких праваца разоја високог образовања у Републици Србији и земљама окружења.
Поред модератора декана Факултета организационих наука, проф. др Милана Мартића и декана Машинског факултета, проф. др Владимира Поповића свој допринос теми дали су еминентни стручњаци из науке и привреде земље и региона:
• др Маријана Дукић Мијатовић, државна секретарка Министарства просвете, науке и технолошког развоја,
• др Александра Николић, редовни професор, Министрица за науку, високо образовање и младе, Kантон Сарајевo,
• др. сц. Игор Балабан, продекан за знаност, пројекте и међународну сурадњу, Свеучилиште у Загребу, Факултет организације и информатике, Хрватска,
• др. сц. Невен Врчек, Свеучилиште у Загребу, Факултет организације и информатике, Хрватска,
• др Мијалче Санта, продекан за међународну сарадњу и науку, Економски факултет Скопље, Ss. Cyril and Methodius Универзитет у Скопљу,Македонија (онлине),
• др Петар Ускоковић, декан Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду,
• др Жаклина Стојановић, декан Економског факултета Универзитета у Београду,
• др Срђан Kолаковић, декан Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду,
• др Мило Томашевић, редовни професор, Електротехнички факултет Универзитета у Београду,
• др Милија Сукновић, редовни професор, Факултет организационих наука Универзитета у Београду,
• др Марија Kузмановић, редовни професор, Факултет организационих наука Универзитета у Београду,
• Миленко Гудић, директор, REFOMENT Consulting&Couching ,Београд, Србија, Kоординатор Радне групе UN PRME за сиромаштво као изазов за образовање за менаџмент, предавач на Универзиету Доња Горица у Црној Гори и
• Радослав Веселиновић, члан Одбора директора, Галеб група, Србија.
На почетку панела декан је поздравио присутне у име 260 запослених и 6000 студената и пожелео добродошлицу на Факултет организационих наука.
Covid-19 је значајно убрзао дигитализацију високог образовања и условио промене у многим димензијама, циљ овог округлог стола је да разменимо искуства, знања о томе које промене је неопходно спровести у високом образовању како би се обезбедило одрживо управљање и опстанак нашим факултетима, рекао је декан и позвао државну секретарку Министарства просвете, науке и технолошког развоја, др Маријану Дукић Мијатовић да изнесе своје и ставове Министарства на изабране теме.
Након излагања државне секретарке, др Маријане Дукић-Мијатовић отворена је дискусија на теме, сарадње са привредом у развоју програма високог образовања, мултидисциплинарних и трансдисциплинарних студијских програма; финансирање високог образовања; дигитализације високог образовања; утицаја Covid-19 на реализацију наставе и научно-истраживачког рада; предности и недостатака и учења на даљину; публиковања резултата научно-истраживачког рада и издавачке делатности; промовисања одрживости у програмима високог образовања и стандарда квалификација у високом образовању.
Пандемија је значајно убрзала процес дигитализације и данас високошколске установе морају да нађу начин да се издвоје и тако дођу до својих студената. Сарадња факултета и привреде је важна и поред свега омогућава да од партнера из привреде добијемо информације о знањима и вештинама која су тражена и прилагодимо наставни план и програм према захтевима тржишта. Факултет организационих наука је донекле то и учинио, али још увек има простора за даљим радом у овом делу. Најбољи кадрови одлазе у иностранство и највећи задатак треба да буде да се нађе начин како да се задрже млади играчи. Односе према одрживом развоју је исти. Још увек на нивоу вируса, сада је потребно да се вирус прошири, да настане пандемија. Један од закључака јесте да је нит која се провлачи кроз све интернационализација. Интернационализација отвара друге перспективе и теме које могу водити реформи високог образовања.